# Највећи научници свих времена

Научници који се најчешће појављују на ранг листи 'највећих научника икада' (једна компилација од преко 30 таквих листа ставља Ајнштајна, Њутна, Кирија и Дарвина на врх), са открићем по којем се свако памти.

- Гласова: 200 · 23 ставки
- 20. сеп 2020. · Olivia Walker
- https://even.best/sr/l/189/%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0

## Топ 20

1. **Исаац Невтон** (17 · ▲17 ▼0) — Енглески физичар и математичар (1643-1727): закони кретања, универзална гравитација, рачун и оптика.
2. **Алберт Ајнштајн** (16 · ▲18 ▼2) — Физичар немачког порекла (1879-1955): специјална и општа теорија релативности; Нобелова награда за физику 1921 за фотоелектрични ефекат.
3. **Марие Цурие** (10 · ▲11 ▼1) — Пољско-француски физичар и хемичар (1867-1934): радиоактивност, полонијум и радијум; прва особа која је добила две Нобелове награде.
4. **Рицхард Феинман** (10 · ▲10 ▼0) — амерички физичар (1918-1988): квантна електродинамика и Фајнманови дијаграми; Нобелова награда 1965.
5. **Галилео Галилеи** (9 · ▲10 ▼1) — Италијански астроном (1564-1642): телескопска посматрања Јупитерових месеца и отац научне методе.
6. **Цхарлес Дарвин** (7 · ▲8 ▼1) — Енглески природњак (1809-1882): еволуција природном селекцијом, објављено у О пореклу врста (1859).
7. **Аристотел** (7 · ▲8 ▼1) — Грчки филозоф (384-322 пне) који је основао биологију, логику и велики део западне науке.
8. **Дмитриј Мендељејев** (7 · ▲8 ▼1) — Руски хемичар (1834-1907) који је створио периодни систем елемената.
9. **Росалинд Франклин** (7 · ▲8 ▼1) — Енглески хемичар (1920-1958) чији су рендгенски снимци открили двоструку спиралу ДНК.
10. **Џејмс Клерк Максвел** (7 · ▲7 ▼0) — Шкотски физичар (1831-1879): једначине које су ујединиле електрицитет, магнетизам и светлост.
11. **Мак Планцк** (7 · ▲7 ▼0) — немачки физичар (1858-1947), зачетник квантне теорије; Нобелова награда 1918.
12. **Никола Тесла** (6 · ▲7 ▼1) — Српско-амерички проналазач (1856-1943): системи наизменичне струје и асинхрони мотор.
13. **Алан Туринг** (6 · ▲6 ▼0) — Енглески математичар (1912-1954): оснивач рачунарства и разбијач шифри Енигме.
14. **Мицхаел Фарадаи** (5 · ▲7 ▼2) — Енглески научник (1791-1867): електромагнетна индукција, електрични мотор и динамо.
15. **Архимед** (5 · ▲7 ▼2) — Грчки математичар и инжењер из Сиракузе (око 287-212 пне): принцип узгона и полуга.
16. **Грегор Мендел** (5 · ▲6 ▼1) — Аустријски монах (1822-1884) чији су експерименти са грашком утемељили генетику.
17. **Ниелс Бохр** (4 · ▲8 ▼4) — Дански физичар (1885-1962): квантни модел атома; Нобелова награда 1922.
18. **Степхен Хавкинг** (4 · ▲5 ▼1) — Енглески физичар (1942-2018): зрачење црне рупе и аутор Кратке историје времена.
19. **Јоханес Кеплер** (4 · ▲4 ▼0) — Немачки астроном (1571-1630): три закона кретања планета.
20. **Никола Коперник** (3 · ▲4 ▼1) — Пољски астроном (1473-1543) који је ставио Сунце у центар Сунчевог система.
21. **Антоан Лавоисиер** (2 · ▲5 ▼3) — француски хемичар (1743-1794), отац модерне хемије; погубљен у Француској револуцији.
22. **Лоуис Пастеур** (2 · ▲3 ▼1) — Француски хемичар и микробиолог (1822-1895): теорија клица, пастеризација и вакцина против беснила.
23. **Ибн ал-Хајсам** (2 · ▲2 ▼0) — Арапски полиматичар (око 965–1040) чија је Књига оптике поставила темеље модерне оптике и експерименталне методе.

Како је поредано ово рангирање? Гласовима људи: сваки ▲ додаје поен, а сваки ▼ одузима један. Свако може да гласа и да дода оно што недостаје.