# Најзапамћенији стихови Мигела Ернандеза (са његовом песмом)

„Друго душе, сапутниче“, „У колевци глади беше моје дете“ и „Носе ме ветрови града“: највише рецитују стихови Мигела Ернандеза, од Елегије до Рамона Сијеа и Муње која не престаје до Успаванки лука написане у затвору, свака са својим поемом.

- Гласова: 34 · 13 ставки
- 21. нов 2020. · camila sepúlveda
- https://even.best/sr/l/5149/%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BC%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%BE%D0%BC

## Топ 13

1. **Да морамо разговарати о многим стварима, / сродна душа, сродна.** (3 · ▲3 ▼0) — „Елегија за Рамона Сијеа“, у Зраку који не престаје (1936).
2. **Ветрови из града ме носе, / ветрови из града ме вуку.** (2 · ▲3 ▼1) — „Носе ме ветрови града“, у Ветар града (1937).
3. **За слободу крварим, борим се, живим.** (2 · ▲3 ▼1) — „Рањеник“, у Човек вреба (1939).
4. **Од срца идем својим пословима.** (2 · ▲3 ▼1) — „Елегија за Рамона Сијеа“, у Зраку који не престаје (1936).
5. **Вратићеш се у мој врт и моју смокву: / уз високу скелу цвећа / твоја кошница душа ће птица.** (1 · ▲2 ▼1) — „Елегија за Рамона Сијеа“, у Зраку који не престаје (1936).
6. **У колевци глади / моје дете беше. / Са луком крвљу / дојила.** (1 · ▲2 ▼1) — „Успаванке од лука“ (1939), написане у затвору.
7. **Стигао је са три ране: / љубавне, / смрти, / живота.** (1 · ▲2 ▼1) — „С три ране стигао“, у Песмару и баладама одсуства (1938-1941).
8. **Висок сам од гледања у палме, / груб од живота са планинама...** (1 · ▲2 ▼1) — „Звиждук афирмације на селу“, у Муња која не престаје (1936).
9. **Осликана, а не празна: / моја кућа је окречена / бојом великих / страсти и недаћа.** (1 · ▲1 ▼0) — "Последња песма", у Тхе Ман Сталкс (1939).
10. **Неколико пића је живот / а једно пиће је смрт.** (1 · ▲1 ▼0) — „Седење на мртвима“, у Виенто дел пуебло (1937).
11. **Тужни ратови / ако друштво није љубав.** (0 · ▲1 ▼1) — „Тужни ратови“, у песмарицама и баладама одсуства (1938-1941).
12. **Тамно од туге, скоро мрачно, / јер се туга размазује кад експлодира, / где мене нема, нема тугнијег човека.** (0 · ▲1 ▼1) — „Сенка са тугом, скоро мрачна“, у Зраку који не престаје (1936).
13. **Толико се смеј / да ми у души кад те чујем / испуни простор.** (-1 · ▲0 ▼1) — „Успаванке од лука“ (1939), написане у затвору.

Како је поредано ово рангирање? Гласовима људи: сваки ▲ додаје поен, а сваки ▼ одузима један. Свако може да гласа и да дода оно што недостаје.