Добитници Нобелове награде за хемију од 1940. до 1959. године
Прва 3 према 101 гласова људи: Георге де Хевеси · Џон Хауард Нортроп · Отто Хахн. (Ажурирано 13. јул 2023..)
Сви добитници Нобелове награде за хемију између 1940. и 1959. године, са годином и званичном мотивацијом Нобелове фондације. Које откриће је по вашем мишљењу најважније?
Аутоматски преведено (оригинал на Español). Погледајте оригинал
Топ 23
-
1
Георге де Хевеси
1943. За његов рад на коришћењу изотопа као трагача у проучавању хемијских процеса.
-
2
Џон Хауард Нортроп
1946. За припрему ензима и вирусних протеина у чистом облику.
-
3
Отто Хахн
1944. За откриће фисије тешких језгара.
-
4
Џејмс Б. Самнер
1946. За своје откриће да се ензими могу кристалисати.
-
5
Вендел Мередит Стенли
1946. За припрему ензима и вирусних протеина у чистом облику.
-
6
Арттури Илмари Виртанен
1945. За своја истраживања и проналаске у агрохемији и исхрани, посебно за начин очувања пашњака.
-
7
Роберт Робинсон
1947. За своја истраживања биљних производа од биолошког значаја (тропинон, посебно алкалоиди.
-
8
Виллиам Гиаукуе
1949. За допринос у области хемијске термодинамике, посебно у понашању супстанци на екстремно ниским температурама.
-
9
Отто Диелс
1950. За откриће и развој синтезе диена.
-
10
Цирил Норман Хинсхелвоод
1956. За своја истраживања механизама хемијских реакција.
-
11
Николај Семјонов
1956. За своја истраживања механизама хемијских реакција.
-
12
Арне Тиселиус
1948. За своја истраживања у електрофорези и адсорпционој анализи, посебно за своја открића о сложеној природи протеина сурутке.
-
13
Линус Паулинг
1954. За своја истраживања природе хемијске везе и њене примене на разјашњавање структуре сложених супстанци.
-
14
Херман Штаудингер
1953. За своја открића у области хемије макромолекула.
-
15
Винцент ду Вигнеауд
1955. За рад са једињењима сумпора од биохемијског значаја, посебно за синтезу првог полипептидног хормона.
-
16
Фредерицк Сангер
1958. За свој рад на структури протеина, посебно инсулина.
-
17
Глен Т. Сеаборг
1951. За откриће хемије трансуранских елемената.
-
18
Арцхер Џон Портер Мартин
1952. За проналазак хроматографије.
-
19
Курт Алдер
1950. За откриће и развој синтезе диена.
-
20
Едвин МцМиллан
1951. За откриће хемије трансуранских елемената.
-
21
Алекандер Р. Тодд
1957. За рад на нуклеотидима и коензимима.
-
22
Рицхард Лауренце Миллингтон Синге
1952. За проналазак хроматографије.
-
23
Јарослав Хеировскы
1959. За откриће и развој поларографских метода анализе.
Како је поредано ово рангирање? Гласовима људи: сваки ▲ додаје поен, а сваки ▼ одузима један. Свако може да гласа и да дода оно што недостаје.
Да ли нешто недостаје?
Коментари (3)
Пријавите се да бисте коментарисали
Sanger ganaría otro en 1980, dos Nobel de Química.
Otto Hahn y la fisión nuclear, y Lise Meitner olvidada, injusticia.
Pauling, luego también el de la Paz.