Пређи на садржај
even.best

Нобелове награде за хемију 90-их

Прва 3 према 190 гласова људи: Елиас Јамес Цореи · Рицхард Р. Ернст · Роберт Цурл. (Ажурирано 6. сеп 2022..)

Сви добитници Нобелове награде за хемију између 1990. и 1999. године, са годином и званичном мотивацијом Нобелове фондације. Које откриће је по вашем мишљењу најважније?

Daniela Ospina Rodríguez · · 18 ставки · Гласова: 190 · 7 коментара

Аутоматски преведено (оригинал на Español). Погледајте оригинал

Топ 18

  1. 1

    Елиас Јамес Цореи

    1990. За развој теорије и методологије органске синтезе.

    ▲ 20 ▼ 2

    18
  2. 2

    Рицхард Р. Ернст

    1991. За допринос развоју методологије спектрометрије нуклеарне магнетне резонанце високе резолуције.

    ▲ 16 ▼ 0

    16
  3. 3

    Роберт Цурл

    1996. За откриће фулерена.

    ▲ 13 ▼ 1

    12
  4. 4

    Рудолпх А. Марцус

    1992. За доприносе теорији реакција преноса електрона у хемијским системима.

    ▲ 14 ▼ 3

    11
  5. 5

    Џорџ Ендрју Олах

    1994. За допринос хемији карбокатиона.

    ▲ 11 ▼ 0

    11
  6. 6

    Кари Муллис

    1993. За допринос развоју хемијских метода заснованих на ДНК [...] за проналазак методе ланчане реакције полимеразе.

    ▲ 10 ▼ 3

    7
  7. 7

    Марио Ј. Молина

    1995. За његов рад у хемији атмосфере, посебно у погледу формирања и распада озона.

    ▲ 9 ▼ 2

    7
  8. 8

    Мицхаел Смитх

    1993. За његов допринос у развоју хемијских метода заснованих на ДНК [...] за његов фундаментални допринос у успостављању директне мутагенезе засноване на олигонуклеотидима и за његов развој студија протеина.

    ▲ 8 ▼ 1

    7
  9. 9

    Франк Схервоод Ровланд

    1995. За његов рад у хемији атмосфере, посебно у погледу формирања и распада озона.

    ▲ 8 ▼ 1

    7
  10. 10

    Харолд Крото

    1996. За откриће фулерена.

    ▲ 8 ▼ 1

    7
  11. 11

    Валтер Кохн

    1998. За развој теорије функционалне густине.

    ▲ 9 ▼ 3

    6
  12. 12

    Паул Ј. Црутзен

    1995. За његов рад у хемији атмосфере, посебно у погледу формирања и распада озона.

    ▲ 7 ▼ 1

    6
  13. 13

    Џон Е. Вокер

    1997. За разјашњавање ензимског механизма који лежи у основи синтезе аденозин трифосфата (АТП).

    ▲ 7 ▼ 2

    5
  14. 14

    Јенс Ц. Скоу

    1997. За прво откриће ензима за транспорт јона, На+, К+ -АТПазе.

    ▲ 6 ▼ 1

    5
  15. 15

    Паул Д. Боиер

    1997. За разјашњавање ензимског механизма који лежи у основи синтезе аденозин трифосфата (АТП).

    ▲ 5 ▼ 2

    3
  16. 16

    Рицхард Смаллеи

    1996. За откриће фулерена.

    ▲ 4 ▼ 2

    2
  17. 17

    Ахмед Зеваил

    1999. За своја проучавања прелазних стања хемијских реакција, применом фемтосекундне спектроскопије.

    ▲ 3 ▼ 3

    0
  18. 18

    Јохн Попле

    1998. За развој рачунарских метода у квантној хемији.

    ▲ 1 ▼ 3

    -2

Како је поредано ово рангирање? Гласовима људи: сваки ▲ додаје поен, а сваки ▼ одузима један. Свако може да гласа и да дода оно што недостаје.

Да ли нешто недостаје?

Пријавите се да бисте додали ставку

Коментари (7)

Пријавите се да бисте коментарисали

Covadonga Marcos Lozano · Español

Corey y la retrosíntesis, la base de la química orgánica moderna.

Ricardo Pérez · Español

Crutzen, Molina y Rowland salvaron la capa de ozono.

menudeldia_alicante · Español

Kary Mullis y la PCR, que luego conocimos todos en la pandemia.

Paola Castro · Español

Mario Molina, primer mexicano con Nobel de Química, por la capa de ozono.

Rodrigo · Español

Ernst y la resonancia magnética nuclear.

runner_de_barrio · Español

Kroto, Curl y Smalley, el fullereno, ¡una pelota de fútbol de carbono!

Још оваквих рангирања