Највећи научници свих времена
Прва 3 према 200 гласова људи: Исаац Невтон · Алберт Ајнштајн · Марие Цурие. (Ажурирано 26. јун 2025..)
Научници који се најчешће појављују на ранг листи 'највећих научника икада' (једна компилација од преко 30 таквих листа ставља Ајнштајна, Њутна, Кирија и Дарвина на врх), са открићем по којем се свако памти.
Аутоматски преведено (оригинал на English). Погледајте оригинал
Топ 20
-
1
Исаац Невтон
Енглески физичар и математичар (1643-1727): закони кретања, универзална гравитација, рачун и оптика.
-
2
Алберт Ајнштајн
Физичар немачког порекла (1879-1955): специјална и општа теорија релативности; Нобелова награда за физику 1921 за фотоелектрични ефекат.
-
3
Марие Цурие
Пољско-француски физичар и хемичар (1867-1934): радиоактивност, полонијум и радијум; прва особа која је добила две Нобелове награде.
-
4
Рицхард Феинман
амерички физичар (1918-1988): квантна електродинамика и Фајнманови дијаграми; Нобелова награда 1965.
-
5
Галилео Галилеи
Италијански астроном (1564-1642): телескопска посматрања Јупитерових месеца и отац научне методе.
-
6
Цхарлес Дарвин
Енглески природњак (1809-1882): еволуција природном селекцијом, објављено у О пореклу врста (1859).
-
7
Аристотел
Грчки филозоф (384-322 пне) који је основао биологију, логику и велики део западне науке.
-
8
Дмитриј Мендељејев
Руски хемичар (1834-1907) који је створио периодни систем елемената.
-
9
Росалинд Франклин
Енглески хемичар (1920-1958) чији су рендгенски снимци открили двоструку спиралу ДНК.
-
10
Џејмс Клерк Максвел
Шкотски физичар (1831-1879): једначине које су ујединиле електрицитет, магнетизам и светлост.
-
11
Мак Планцк
немачки физичар (1858-1947), зачетник квантне теорије; Нобелова награда 1918.
-
12
Никола Тесла
Српско-амерички проналазач (1856-1943): системи наизменичне струје и асинхрони мотор.
-
13
Алан Туринг
Енглески математичар (1912-1954): оснивач рачунарства и разбијач шифри Енигме.
-
14
Мицхаел Фарадаи
Енглески научник (1791-1867): електромагнетна индукција, електрични мотор и динамо.
-
15
Архимед
Грчки математичар и инжењер из Сиракузе (око 287-212 пне): принцип узгона и полуга.
-
16
Грегор Мендел
Аустријски монах (1822-1884) чији су експерименти са грашком утемељили генетику.
-
17
Ниелс Бохр
Дански физичар (1885-1962): квантни модел атома; Нобелова награда 1922.
-
18
Степхен Хавкинг
Енглески физичар (1942-2018): зрачење црне рупе и аутор Кратке историје времена.
-
19
Јоханес Кеплер
Немачки астроном (1571-1630): три закона кретања планета.
-
20
Никола Коперник
Пољски астроном (1473-1543) који је ставио Сунце у центар Сунчевог система.
Кандидати
Још увек нису успели да уђу у врх 20. Гласајте за њих да их померите.
-
21
Антоан Лавоисиер
француски хемичар (1743-1794), отац модерне хемије; погубљен у Француској револуцији.
-
22
Лоуис Пастеур
Француски хемичар и микробиолог (1822-1895): теорија клица, пастеризација и вакцина против беснила.
-
23
Ибн ал-Хајсам
Арапски полиматичар (око 965–1040) чија је Књига оптике поставила темеље модерне оптике и експерименталне методе.
Како је поредано ово рангирање? Гласовима људи: сваки ▲ додаје поен, а сваки ▼ одузима један. Свако може да гласа и да дода оно што недостаје.
Да ли нешто недостаје?
Коментари (4)
Пријавите се да бисте коментарисали
Rosalind Franklin at #21 still feels low. Without her X-ray work, no double helix.
Still think Faraday should be top 5. Self-taught and changed the world.
Missing Ibn al-Haytham, father of the scientific method and modern optics.
Newton at #1 is the classic pick. Einstein fans will be mad though 😄