Пређи на садржај
even.best

Нобелове награде за физиологију или медицину 80-их

Прва 3 према 45 гласова људи: Џорџ Д. Снел · Ниелс К. Јерне · Јеан Дауссет. (Ажурирано 8. дец 2022..)

Сви добитници Нобелове награде за физиологију или медицину између 1980. и 1989. године, са годином и званичном мотивацијом Нобелове фондације. Које откриће је по вашем мишљењу најважније?

cientifica_lento · · 23 ставки · Гласова: 45 · 2 коментара

Аутоматски преведено (оригинал на Español). Погледајте оригинал

Топ 23

  1. 1

    Џорџ Д. Снел

    1980. За своја открића о генетски одређеним структурама површине ћелије које регулишу имунолошке реакције.

    ▲ 4 ▼ 0

    4
  2. 2

    Ниелс К. Јерне

    1984. За теорије о специфичности у развоју и контроли имуног система и откриће принципа производње моноклонских антитела.

    ▲ 4 ▼ 0

    4
  3. 3

    Јеан Дауссет

    1980. За своја открића о генетски одређеним структурама површине ћелије које регулишу имунолошке реакције.

    ▲ 3 ▼ 0

    3
  4. 4

    Барбара МцЦлинтоцк

    1983. За откриће мобилних генетских елемената.

    ▲ 3 ▼ 0

    3
  5. 5

    Баруј Бенацерраф

    1980. За своја открића о генетски одређеним структурама површине ћелије које регулишу имунолошке реакције.

    ▲ 3 ▼ 1

    2
  6. 6

    Давид Х. Хубел

    1981. За своја открића о обради информација у визуелном систему.

    ▲ 2 ▼ 0

    2
  7. 7

    Торстен Н. Виесел

    1981. За своја открића о обради информација у визуелном систему.

    ▲ 2 ▼ 0

    2
  8. 8

    Георгес Ј.Ф. Кохлер

    1984. За теорије о специфичности у развоју и контроли имуног система и откриће принципа производње моноклонских антитела.

    ▲ 2 ▼ 0

    2
  9. 9

    Мицхаел С. Бровн

    1985. За своја открића о регулацији метаболизма холестерола.

    ▲ 2 ▼ 0

    2
  10. 10

    Рита Леви-Монталцини

    1986. За своја открића фактора раста.

    ▲ 2 ▼ 0

    2
  11. 11

    Цезар Милштајн

    1984. За теорије о специфичности у развоју и контроли имуног система и откриће принципа производње моноклонских антитела.

    ▲ 2 ▼ 1

    1
  12. 12

    Рогер В. Сперри

    1981. За своја открића о функционалној специјализацији можданих хемисфера.

    ▲ 1 ▼ 0

    1
  13. 13

    Суне К. Бергстром

    1982. За своја открића о простагландинима и сродним активним биолошким супстанцама.

    ▲ 1 ▼ 0

    1
  14. 14

    Бенгт И. Самуелссон

    1982. За своја открића о простагландинима и сродним активним биолошким супстанцама.

    ▲ 1 ▼ 0

    1
  15. 15

    Јохн Р. Ване

    1982. За своја открића о простагландинима и сродним активним биолошким супстанцама.

    ▲ 1 ▼ 0

    1
  16. 16

    Сусуму Тонегава

    1987. За његово откриће генетске основе формирања широког спектра антитела.

    ▲ 1 ▼ 0

    1
  17. 17

    Џејмс В. Блек

    1988. За своја открића важних принципа у лечењу лекова.

    ▲ 1 ▼ 0

    1
  18. 18

    Гертруде Б. Елион

    1988. За своја открића важних принципа у лечењу лекова.

    ▲ 1 ▼ 0

    1
  19. 19

    Георге Х. Хитцхингс

    1988. За своја открића важних принципа у лечењу лекова.

    ▲ 1 ▼ 0

    1
  20. 20

    Ј. Мицхаел Бисхоп

    1989. За његово откриће ћелијског порекла ретровирусних онкогена.

    ▲ 1 ▼ 0

    1
  21. 21

    Харолд Е. Вармус

    1989. За његово откриће ћелијског порекла ретровирусних онкогена.

    ▲ 1 ▼ 0

    1
  22. 22

    Станлеи Цохен

    1986. За своја открића фактора раста.

    ▲ 1 ▼ 2

    -1
  23. 23

    Јосепх Л. Голдстеин

    1985. За своја открића о регулацији метаболизма холестерола.

    ▲ 0 ▼ 1

    -1

Како је поредано ово рангирање? Гласовима људи: сваки ▲ додаје поен, а сваки ▼ одузима један. Свако може да гласа и да дода оно што недостаје.

Да ли нешто недостаје?

Пријавите се да бисте додали ставку

Коментари (2)

Пријавите се да бисте коментарисали

Juan Pablo Aguirre · Español

César Milstein, los anticuerpos monoclonales, orgullo argentino.

Abril Salazar Martínez · Español

Barbara McClintock, los genes saltarines, tardaron décadas en creerla.

Још оваквих рангирања