Ламартинови најпознатији стихови
Прва 3 према 3 гласова људи: Тако увек гурнут ка новим обалама, / У вечну ноћ ношен без повратка... · О језеро! године једва завршио каријеру · Сунце живих више не греје мртве.. (Ажурирано 26. авг 2022..)
„О време! обустави свој лет“, „Недостаје ти само једно биће, а све је опустело“, „Човек је пали бог који памти небеса“: стихови из Ламартинових песничких медитација (1820) које и данас цитирамо, оверени у оригиналном издању.
Аутоматски преведено (оригинал на Français). Погледајте оригинал
Топ 12
-
1
Тако увек гурнут ка новим обалама, / У вечну ноћ ношен без повратка...
„Језеро“, први стихови.
-
2
О језеро! године једва завршио каријеру
„Језеро“.
-
3
Сунце живих више не греје мртве.
"Изолација".
-
4
О време! обустави свој лет; а ти, згодни часови, / Обустави курс!
„Језеро“.
-
5
Човек нема луку, време нема обалу; / Тече, а ми пролазимо!
„Језеро“.
-
6
Све говори: Допало им се!
„Језеро“, последњи стих.
-
7
Често на планини, у хладовини старог храста, / На заласку, тужно сједим
„Изолација“, први стихови.
-
8
Недостаје вам само једно биће, а све је опустошено.
"Изолација".
-
9
Човек је пали бог који се сећа небеса
„Човек“, упућен Бајрону.
-
10
Умирем и не знам како је родити се.
„Човек”.
-
11
Моје срце, уморно од свега, чак и од наде, / Неће више гњавити судбину својим жељама
„Долина“, први стихови.
-
12
Здраво ! шуме овенчане остатком зеленила! / Жути лишће на разбацаним травњацима!
„Јесен“, први стихови.
Како је поредано ово рангирање? Гласовима људи: сваки ▲ додаје поен, а сваки ▼ одузима један. Свако може да гласа и да дода оно што недостаје.
Да ли нешто недостаје?
Коментари (0)
Пријавите се да бисте коментарисали
Још нема коментара. Будите први!