Сви добитници Нобелове награде за физику 2020–2025
Прва 3 према 76 гласова људи: Роџер Пенроуз (2020) · Андреа Гез (2020) · Клаус Хаселман (2021). (Ажурирано 1. феб 2026..)
Од црних рупа и климатских модела до квантног заплета, атосекундних импулса, неуронских мрежа и квантних ефеката у електричним колима: 17 истраживача који су добили Нобелову награду за физику 2020-их, уз оправдање Краљевске академије наука. Међу њима је и Анне Л'Хуиллиер са Универзитета Лунд, добитница награде 2023.
Аутоматски преведено (оригинал на Svenska). Погледајте оригинал
Топ 17
-
1
Роџер Пенроуз (2020)
УК. Нобелову награду за физику за 2020. за откриће да је формирање црних рупа робусно предвиђање опште теорије релативности (Пенроуз) и за откриће супермасивног компактног објекта у центру Млечног пута (Гензел и Гез).
-
2
Андреа Гез (2020)
САД. Нобелову награду за физику за 2020. за откриће да је формирање црних рупа робусно предвиђање опште теорије релативности (Пенроуз) и за откриће супермасивног компактног објекта у центру Млечног пута (Гензел и Гез). Четврта жена која је добила награду за физику.
-
3
Клаус Хаселман (2021)
Немачка. Нобелова награда за физику 2021. за пионирски допринос нашем разумевању сложених физичких система, укључујући климу на Земљи (Манабе и Хаселман) и интеракцију између нереда и флуктуација (Париз).
-
4
Ален Аспект (2022)
Француска. Нобелова награда за физику 2022. за експерименте са уплетеним фотонима који су демонстрирали разбијање Белових неједнакости и утрли пут квантној информатичкој науци.
-
5
Рајнхард Гензел (2020)
Немачка. Нобелову награду за физику за 2020. за откриће да је формирање црних рупа робусно предвиђање опште теорије релативности (Пенроуз) и за откриће супермасивног компактног објекта у центру Млечног пута (Гензел и Гез).
-
6
Ђорђо Паризи (2021)
Италија. Нобелова награда за физику 2021. за пионирски допринос нашем разумевању сложених физичких система, укључујући климу на Земљи (Манабе и Хаселман) и интеракцију између нереда и флуктуација (Париз).
-
7
Антон Цајлингер (2022)
Аустрија. Нобелова награда за физику 2022. за експерименте са уплетеним фотонима који су демонстрирали разбијање Белових неједнакости и утрли пут квантној информатичкој науци.
-
8
Џон Клаузер (2022)
САД. Нобелова награда за физику 2022. за експерименте са уплетеним фотонима који су демонстрирали разбијање Белових неједнакости и утрли пут квантној информатичкој науци.
-
9
Ференц Краус (2023)
Мађарска/Аустрија. Нобелова награда за физику 2023. за експерименталне методе које генеришу атосекундне импулсе светлости за проучавање динамике електрона у материји.
-
10
Ен Л'Хуиллиер (2023)
Француска/Шведска. Нобелова награда за физику 2023. за експерименталне методе које генеришу атосекундне импулсе светлости за проучавање динамике електрона у материји. професор на Универзитету у Лунду; пета жена која је добила награду за физику.
-
11
Џефри Хинтон (2024)
Канада/Велика Британија. Нобелова награда за физику 2024. за фундаментална открића и проналаске који омогућавају машинско учење помоћу вештачких неуронских мрежа. Често се назива кум АИ.
-
12
Сјукуро Манабе (2021)
Јапан/САД. Нобелова награда за физику 2021. за пионирски допринос нашем разумевању сложених физичких система, укључујући климу на Земљи (Манабе и Хаселман) и интеракцију између нереда и флуктуација (Париз).
-
13
Пјер Агостини (2023)
Француска/САД. Нобелова награда за физику 2023. за експерименталне методе које генеришу атосекундне импулсе светлости за проучавање динамике електрона у материји.
-
14
Џон М. Мартинис (2025)
САД. Нобелова награда за физику 2025. за откриће макроскопског квантног механичког тунелирања и квантизације енергије у електричном колу.
-
15
Џон Кларк (2025)
УК/САД. Нобелова награда за физику 2025. за откриће макроскопског квантног механичког тунелирања и квантизације енергије у електричном колу.
-
16
Мишел Х. Деворе (2025)
Француска/САД. Нобелова награда за физику 2025. за откриће макроскопског квантног механичког тунелирања и квантизације енергије у електричном колу.
-
17
Џон Хопфилд (2024)
САД. Нобелова награда за физику 2024. за фундаментална открића и проналаске који омогућавају машинско учење помоћу вештачких неуронских мрежа.
Како је поредано ово рангирање? Гласовима људи: сваки ▲ додаје поен, а сваки ▼ одузима један. Свако може да гласа и да дода оно што недостаје.
Да ли нешто недостаје?
Коментари (0)
Пријавите се да бисте коментарисали
Још нема коментара. Будите први!